Sitni redovi koji odlučuju sve

Ključna pitanja

Na kraju svakog međunarodnog ugovora nalazi se kratka odredba o merodavnom pravu i nadležnom sudu. Deluje kao formalnost, sve dok se ne pojavi spor i shvatite da treba da ga vodite u stranoj zemlji, na stranom jeziku, po stranim pravilima.

Zato pre potpisa vredi postaviti četiri pitanja o toj odredbi.

1. Gde bi se spor vodio?

Ako je ugovoren sud u zemlji dobavljača, vođenje spora podrazumeva strane zastupnike, putovanja i troškove koji mogu da pređu vrednost samog spora.

Pitanja pre potpisa: da li znate u kojoj zemlji i na kom jeziku bi se spor vodio i ko bi Vas tamo zastupao?

2. Po kom pravu bi se spor rešavao?

Čak i kad dobijete spor, izvršenje presude po stranom pravu može da donese iznenađenja koja se unapred teško vide.

Pitanja pre potpisa: poznajete li pravo koje je ugovoreno? Da li bi izvršenje presude po tom pravu bilo moguće, i koliko bi trajalo?

3. Da li postoji neutralna opcija?

Umesto suda u zemlji jače strane, moguće je da ugovor predviđa neutralnu treću zemlju ili arbitražu.

Pitanja pre potpisa: da li ugovor pominje neutralnu opciju? Da li ste razmotrili da je predložite? Šta bi dobavljač odgovorio?

Neutralna opcija može da znači treću zemlju ili arbitražu. Arbitraža je privatan postupak u kome spor rešavaju arbitri koje strane biraju, po pravilima koja su unapred dogovorena, i odluka se po pravilu teže osporava nego presuda suda. Ali i ona ima cenu, pa pre nego što je predložite proverite ko bira arbitre, gde se postupak vodi, na kom jeziku i ko snosi troškove.

4. Koliko bi spor koštao?

Pitanja pre potpisa: da li ste unapred procenili koliko bi vođenje spora po predloženoj odredbi realno koštalo? Kako ta brojka menja Vašu pregovaračku poziciju?

Zamišljen primer: ugovor vredi 40.000 €, a dobavljač ne isporuči robu u vrednosti 20.000 €. Da biste potraživali taj iznos pred stranim sudom, potrebni su Vam strani zastupnik, prevod dokumenata, putovanja i vreme. Ako samo ti troškovi dođu na 12.000 €, a ishod je neizvestan, razlika između onoga što možete da dobijete i onoga što biste platili je mala. Dobavljač to zna, pa je Vaša pregovaračka pozicija slabija nego što izgleda na papiru.

Brojke su zamišljene i služe samo da pokažu računicu. Za svoj slučaj uzmite stvarne ponude zastupnika.

5. Kako da odgovorite na ta pitanja

Zapišite za svako pitanje šta ugovor kaže, šta pretpostavljate i šta još treba proveriti. Ako većina odgovora spada u pretpostavke, potpis može da sačeka dok ih ne proverite.

Ako dobavljač ne pristaje na neutralnu opciju

Čest ishod je da dobavljač insistira na svom sudu. Tada ima smisla pitati za srednja rešenja, umesto da odmah odustanete od pregovora:

1. Sud ili arbitraža u zemlji tuženog, tako da svako brani spor kod kuće.

2. Arbitraža u trećoj zemlji, po poznatim pravilima, uz podelu troškova.

3. Posredovanje (medijacija) kao obavezan prvi korak pre bilo kog spora.

4. Ograničenje troškova ili rok u kome spor mora da se pokrene.

Šta ćete tražiti zavisi od vrednosti ugovora i od toga koliko Vam je dobavljač potreban.

Upozorenje

Tekst je poslovna analiza, a ne pravno, poresko ni finansijsko savetovanje. Odluka je uvek Vaša.

Kod nas klijent dobija strukturisani izveštaj.

Nivo koji predlažemo: Consilium (8 AI perspektiva, 19 EUR) ili Grand Consilium (12 AI perspektiva, 29 EUR).

Primer izveštaja: expertconsilium.com/primer-izvestaja